anketa urs sm

20.01.2018. Poštovane kolege, donosimo vam na ovom mestu rezultate ankete Ujedinjenih ribolovaca Srbije, zajedno sa zvaničnim podacima koje smo tokom rada na anketi prikupili, kao što su broj prodatih dozvola, promet najvećih firmi koje se bave trgovinom ribolovačkim priborom, uvoz i izvoz ribolovačkog pribora itd.

Dobijeni podaci jasno pokazuju da je promet u oblasti rekreativnog ribolova i sa njim povezanih aktivnosti, znatno veći nego što se pretpostavlja.

Klikom na link , Velika "Anketa URS o potrošnji rekreativnih ribolovaca 2017" otvoriće vam se u poseboj stranici kompletna anketa u .pdf formatu, pa možete jednostavnim prebacivanjem sa stranice na stranicu da pratite ovaj tekst i grafikone u tabeli (ovde smo priložili svega četiri grafikona, samo kao ilustraciju).

Anketom sprovedenom u maju 2017, na uzorku od 625 ispitanika iz cele zemlje, došlli smo do podatka da ribolovci iz Srbije ukupno potroše 79.637.745 € na godišnjem nivou, tj. 684 evra po ribolovcu na svoj hobi. Najveći udeo u potrošnji zauzimaju troškovi prevoza, a zatim troškovi nabavke osnovnog ribolovnog pribora (štap, mašinica itd).

1

Budući da se od ukupne potrošnje (79.637.745 €) odvaja 20% na osnovu poreza na dodatu vrednost, dobijamo grubu računicu da se u budžet Republike Srbije godišnje slije oko 15.000.000 € po tom osnovu. U Srbiji su registrovane 1472 firme u kategoriji »Ribolov i akvakulture«, a postoji i veliki broj ribolovačkih radnji (tačnu cifru je teško utvrditi samo po osnovu dostupnih podataka o šiframa delatnosti). Ove firme značajno doprinose broju zaposlenih u Srbiji. Ovaj, već sada poveliki broj onih koji žive od ribolova mogao bi biti znatno veći kada bi državne institucije ovu oblast prepoznale kao razvojnu šansu i kada bi na efikasniji način sprovodile zaštitu i očuvanje ribljeg fonda, bez kog delatnosti u vezi ribolova ne bi ni postojale.
Do ukupne potrošnje ribolovaca došli smo tako što smo prosečnu potrošnju anketiranih primenili na procenjeni broj aktivnih ribolovaca u Srbiji. Broj aktivnih ribolovaca je dobijen tako što je broj ribolovaca koji je je tokom 2016. godine kupio dozvole (72,223) uvećan za broj ribolovaca koji ne kupuje dozvole za rekreativni ribolov, a po anketi koju je URS uradio tokom decembra 2016, takvih je 38 %, pa se došlo do broja od 116,488 aktivnih ribolovaca.

2

Kako je najveći broj anketiranih popunio upitnik preko interneta, a u manjem broju direktno tokom sajma ribolova u Novom Sadu, svesni smo da smo obuhvatili aktivniji deo ribolovačke populacije, koji obuhvata mahom mlađe i ribolovce srednje dobi, a koji imaju u proseku veće prihode i najviše su spreman da potroše. Zbog toga su u manjem procentu zastupljeni ribolovci penzioneri, kao i oni sa nižim primanjima koji nemaju pristup internetu.
Zbog predhodno navedenog dali smo i projekciju potrošnje, hipotetički uzimajući u obzir i grupu ribolovaca sa prosečno nižim primanjima. Na sledećem slajdu su prikazani troškovi uzimajući u obzir samo ribolovce koji su se izjasnili za prve dve najniže troškovne grupe. Na primer za potrošnju na osnovni pribor su uzete u proračun samo grupe 1000 – 5000 din. i 5000 – 10,000 din.

3

Ovde treba dodati još nešto jako bitno: iz godine u godinu, deo trgovine preko interneta se vrtoglavo uvećava. Ovo se odnosi kako onaj deo koji se odvija unutar zemlje, tako i deo koji obuhvata trgovinu sa inostranstvom. Kako se teško može doći do ovih podataka koji bi obuhvatili kompletnu trgovinu preko interneta, kao indikator koliki obim obuhvata taj deo trgovine, može poslužiti trgovina ribolovačkim pribora preko portala "kupujem-prodajem". Prema tim podacima, tokom 2016. godine prodato je 17.176 artikala u sekciji Lov i ribolov od toga 4296 štapova za pecanje.

4

Zaključak:

Iz podataka dobijenih putem ove ankete, jasno je koliki je udeo ribolovaca i koliko oni doprinose, posredno ili neposredno, budžetu Republike Srbije. Ovi podaci će nam biti od dragocene pomoći u kontaktima sa nadležnima, jer nedvosmisleno ukazuju na to da rekreativni ribolovci predstavljaju veoma bitan izvor prihoda, a shodno tome postaje jasno da će država imati itekako veliku korist ako bude sistematski počela da radi na rešavanju ribokrađe, koja je postala ogroman problem u smislu znatnog osiromašenja ribljeg bogatstva u našim vodama, ali i ogromne materijalne štete koju država zbog ovoga iz godine u godinu ima. Na žalost, naša država očigledno još uvek nije prepoznala ribokrađu kao problem, a ona ne samo da uzrokuje smanjivanje prihoda države smanjenim brojem prodatih dozvola i onemogućavanjem razvoja ribolovnog turizma, već je direktna šteta krađom ribe višemilionska. Iznos koji kao društvo gubimo svake godine ukoliko bi bio uložen u zaštitu ribljeg fonda i unapređenje infrastrukture, mogao bi višestruko da se vrati uz otvaranje na hiljade radnih mesta u ovom sektoru. Pravi primer su zemlje u okruženju koje od ribolovnog turizma prihoduju značajna sredstva.

PS. Koristimo ovu priliku da se od srca zahvalimo svima koji su u anketi učestvovali, jer smo dobili zaista dragocene podatke. Pozivamo vas da se priključite i našim budućim anketama.

UJEDINJENI RIBOLOVCI SRBIJE

Prijava

Gosti

Imamo 41 gostiju i nema članova online

                                                                   Copyright © 2018 Ujedinjeni Ribolovci Srbije. All rights reserved.